Svaka sličnost sa zbivanjima u Bosni i Hercegovini – namjerna je posljedica reformi koje se kod nas provode pod pritiskom međunarodnih institucija i organizacija, predvođenih upravo istom ovom Evropskom unijom.
Piše: Danny Nicol
Prevod s engleskog: S. Asotić
Javno vlasništvo nad plinom i električnom energijom određeno je kao jedan od najvažnijih ciljeva Laburističke stranke (u Velikoj Britaniji, op.ur.). Privatizacija energetskog sektora godinama omogućava obmanjivanje potrošača koje ide ruku pod ruku s basnoslovnim bogaćenjem korporativnih giganata, a na štetu javnog proračuna. Daleko od toga da je privatizacija energetskog sektora kroz oštru konkurenciju pomogla potrošačima; njen je glavni učinak – kao i u slučaju mjera štednji – presipanje novca iz ruku sirotinje u ruke bogataša.
Zato je prava šteta što Laburisti ne mogu renacionalizovati energetski sektor! Britanija je članica Evropske unije (EU) i kao takva obavezana sporazumima EU. Svaki britanski sud dužan je primjenjivati sve zakonske propise Evropske unije, dajući im prednost nad britanskim propisima koji se s njima kose. Prema članu 106, EU zabranjuje davanje isključivih prava javnim monopolima ukoliko to narušava pravila EU o zaštiti konkurencije. Član 106, prema tumačenju Evropskog suda, privatnim kompanijama daje pravo da pred državnim sudovima dokazuju da sektor javnih usluga treba ostati otvoren za konkurenciju privatnika. Nacionalizovane javne usluge očigledno su (prima facie) osumnjičene i pravosuđe mora procijeniti njihovu 'nužnost'. Time EU daje privatnim kompanijama zakonsko pravo da preko sudova osujete programe javnog vlasništva.
Činjenica da zakon EU ima ovaj učinak možda zvuči nevjerovatno. Mnogi ljevičari još uvijek je nisu ni svjesni. Oni koji gaje simpatije prema EU uglavnom je poriču. Uprkos primjeru Grčke, skloni su neoliberalizam Evropske unije pripisati tek nastajućem Transatlantskom trgovinskom sporazumu (TTIP). Refren glasi: “EU valja, TTIP ne valja”.
Ali ogromna većina ipak se slaže da zakonodavstvo Evropske unije stvarno sprječava renacionalizaciju. Pravni stručnjaci smatraju sudsku praksu utemeljenu na članu 106 „revolucionarnom” budući da dokida „višedecenijsku pretpostavku… da države članice načelno imaju pravo odabrati vlastiti sistem vlasništva”. Čak je i Polly Toynbee (komentatorica britanskog Guardiana, op. ur.) do iznemoglosti ponavljala da će zakon EU o zaštiti konkurencije učiniti privatizaciju Nacionalne zdravstvene službe (NHS) neopozivom, iako to začudo nije pokolebalo njenu vjeru u Evropsku uniju.
Male su šanse da će član 106 ikada biti ukinut, jer bi to zahtijevalo saglasnost vlada svih država članica. Samo je jedna neoliberalna vlada dovoljna da spriječi takvu izmjenu Sporazuma.
Treba dodati i to da je počevši od 1990-ih Evropska unija usvojila niz zakonskih direktiva o liberalizaciji tržišta, omogućavajući učešće privatnog sektora na tržištu plina, električne energije, prijevoza, telekomunikacija itd. Nema šanse da britanski Laburisti uspiju staviti ove direktive van snage – za to je potrebna 'kvalificirana većina' država članica.
Laburiste, dakle, očekuje izbor: otpisati Evropsku uniju ili otpisati renacionalizaciju. Šta god da izaberu, svi unutar laburističke partije i laburističkog pokreta moraju shvatiti da članstvo u EU podrazumijeva zabranu renacionalizacije.
Preneseno sa: http://www.leftfutures.org/2015/09/eu-membership-means-no-renationalisation/
Datum objavljivanja: 18/09/2015
Lektura i redaktura: M. Evtov