S engleskog prevela: M. Evtov
 

Tako je novougovorene poslove okarakterisao Omar Elmawi, aktivist kenijske kampanje Stop EACOP koja pokušava zaustaviti ili bar pauzirati izgradnju Istočnoafričkog cjevovoda za sirovu naftu koju planiraju jedna francuska i jedna kineska multinacionalna kompanija.

Odgovarajući na pitanje šta nova ulaganja u fosilna goriva znače za međunarodni cilj neto nulte emisije, Rashid Abdallah, izvršni direktor Komisije za energetiku Afričke unije, pozvao se na mnogo veće emisije globalnog Sjevera i upitao: „Zašto se od nas traži da u jednakoj mjeri dostižemo nultu emisiju?“

I nije jedini koji koristi taj argument.

Koristeći to obrazloženje, afrički čelnici pristaju na nove naftne i plinske projekte kad god mogu postići dogovor. „Prihvatili smo da će se naredne decenije ili dvije potrošnja prirodnog plina povećati za 155% jer svi žure da u Africi ulože u prirodni plin da bi zamijenili ruski“, kaže Abdallah. Ali neki Afrikanci, naročito okolišni aktivisti, tvrde da je to greška. „Tuga je u tome što su svi ovi projekti dugoročni”, kaže Elmawi, aktivist kampanje StopEACOP. „Trebali bi trajati najmanje 20-25 godina. Ali deficit plina koji je Evropljanima sada problem, za pet godina im više neće biti problem.”

Elmawi se boji da će Africi ostati infrastuktura koja stvara resurse male tržišne vrijednosti, a čija će izgradnja zahtijevati veliko zaduživanje afričkih zemalja.

Njegove strahove podupire najnovija analiza Carbon Trackera, po kojoj se predviđa da će potražnja na globalnom Sjeveru do 2040. godine pasti za više od 50%. Evropska unija (EU) je nedavno udvostručila svoj cilj obnovljive energije do 2030. godine: sa 22% na 45% kapaciteta.

Čija energetska sigurnost?

Aktivisti klimatske kampanje Don’t Gas Africa suočili su se na COPu27 s njemačkim ministrom oko dogovora o izvozu 2,5 miliona tona plina iz Senegala u Njemačku. Colin Besaans iz think tanka Power Shift Africa objasnio je frustraciju takvim projektima: potrebne su decenije da počnu donositi novac. „A i kad dođu na mrežu“, kaže on, „uglavnom su za izvozne sporazume, izvoz na evropska tržišta, izvoz koji energetsku sigurnost osigurava Evropi.“

Ali afrički čelnici kao razlog za ove nove ugovore o plinu često navode domaću energetsku sigurnost. „Ovaj kontinent treba pouzdan izvor energije ako mislimo milione svojih građana izvući iz siromaštva i stvoriti radna mjesta za rastuću populaciju mladih“, napisao je nigerijski predsjednik Muhammadu Buhari u Washington Postu tokom COPa27.

Buhari tvrdi da se, iako budućnost Afrike mora biti bez ugljika, „trenutne potrebe za energijom još ne mogu zadovoljiti samo kroz solarnu i energiju vjetra koje zavise od atmosferskog vremena“. Logika ovog argumenta je da će iskorištavanje plina i drugih fosilnih goriva koja se često nazivaju „prelaznim“ pomoći u osnaživanju privrede afričkih zemalja.

Dean Bhebhe, koordinator kampanje Don’t Gas Africa, ozbiljno sumnja u to da će novi fosilni projekti povećati energetsku sigurnost običnih Afrikanaca. Ističući na konferenciji za novinare na COPu27 da istorijski eksploatacija nikad nije razvila Afriku, rekao je: „Energetski sistem koji je mnoge Afrikance ostavio bez pristupa energiji isti je onaj koji će se koristiti u novim projektima.”

Obični Afrikanci već debelo plaćaju cijenu projekata poput Istočnoafričkog naftovoda (EACOP).

Kritikujući akcijske planove EACOP-a za raseljavanje, kaže da se ljudima njihova zemlja ne plaća po tržišnoj vrijednosti, što znači da ne mogu kupiti nove, zamjenske parcele. Dodaje da raseljavanje razdire tkivo zajednica, a radi projekata koji ne pomažu onima čije će živote iz temelja poremetiti.

Otpor se kažanjava

U mnogim zemljama istupanje protiv vlade i industrije fosilnih goriva može značiti noći u zatvorskoj ćeliji ili smrtnu opasnost.

U Ugandi je nafta prvi put otkrivena 2006. godine. Šest godina kasnije, u okrugu Hoima na zapadu zemlje raseljeno je više od 7.000 ljudi da bi se izgradio aerodrom koji može koristiti za dopremu opreme i osoblja za rafineriju. „Vlada i kompanije [za fosilna goriva] nanose tim ljudima veliku štetu“, kaže Dickens Kamugisha, koji je svoj život posvetio zastupanju i organizovanju „ljudi pogođenih projektima“ – kako ih naziva ugandska vlada.

Kamugisha, koji radi kao izvršni direktor neprofitnog Afričkog instituta za upravljanje energijom (eng. AFIEGO), kaže za openDemocracy: „Ako kritikujete – dođu po vas.“

U oktobru 2021. godine bio je uhapšen i on i šestoro njegovih kolega – a nije im rečeno za šta su osumnjičeni. „Upali su u kancelariju i prvo uzeli naše kompjutere. Uzeli su sve, a onda odveli i nas“, kaže Kamugisha. U zatvoru su proveli tri noći, iako ugandski zakon predviđa maksimalno 48 sati pritvora bez podizanja optužnice. Kamugisha kaže da optužnice nikad nisu podignute, te nije imao ni priliku da spere ljagu sa svog imena. S obzirom na to da nikakav zločin nije počinjen, on vjeruje da je hapšenje naprosto taktika maltretiranja – da bi se ušutkali i on i oni kojima nastoji pomoći.

Uprkos tome, Kamugisha smatra da je AFIEGO još i dobro prošao; kaže da je sreća što su uložili u sigurnosne kamere umjesto u stražare. Druge grupe za kampanju, kaže on, pronašle su svoje zaštitare ubijene, a prostorije uništene. Takvom taktikom, kaže on, „nastoje ostaviti bez glasa ljude koje i inače niko ništa ne pita, koji nemaju nade, koji su siromašni“.

U oktobru je u Ugandi uhapšeno devet studenata koji su demonstrirali protiv EACOP-a i u znak podrške rezoluciji Evropskog parlamenta o tom pitanju.

IZVOR: Open Democracy

Objavljeno: 30/11/2022.